Promocija specifične telesne lepote amputirki najviše je prisutna u savremenom plesu, ali estetika ženske amputacije našla je svoje mesto i u pozorištu, vajarstvu, fotografiji, muzici, kao i na području primenjene umetnosti, pre svega reklame.

Akrotomofilija i ples

Jednonoga plesačica trupe Candoco

Plesačice-amputirke verovatno su najveću svetsku promociju doživele u okviru rada profesionalne britanske plesne trupe Candoco, osnovane 1991. godine. Iako je istaknuta plesačica ove grupe bila Ketrin Kol, amputirka bez leve noge, a u trupi su plesale i druge amputirke, Candoco ipak nije bila pre svega plesna grupa amputirki. Sada se pak Candoco sve više od plesne trupe za invalide orijentiše na zajednički ples invalida sa onima koji nisu invalidi, kao i na plesnu edukaciju. Grupa Candoco gostovala je već i u Beogradu i u Zagrebu.

Mada nisu poznate koliko Candoco, ubedljivo najveći broj plesnih trupa žena-amputirki, verovatno na desetine, postoji na Dalekom Istoku, pre svega u Kini. Neke od ovih trupa su amaterske, ali neke su i profesionalne. Verovatno najveća žensko-amputirska plesna trupa nalazi se na Tajvanu. Reč je o amaterskoj trupi The Crescent Beauty, iza koje stoji organizacija FRATA (Fu-Li Rehabilitation Association for Teenaged Amputees).

Cilj je pokazati patrljak bez stida

Jedna od karakteristika plesne trupe "The Crescent Beauty" je da u njoj amputirke tokom plesa skoro uvek sasvim otvoreno pokazuju patrljke svojih amputiranih udova.

U vezi s neskrivanjem amputacionih patrljaka plesačica Čen Ičun seća se svojih početaka u trupi: "Ideja da treba otvoreno da pokažem svoj patrljak ruke i da, prirodno, svako može da ga fotografiše i pokazuje te slike unaokolo – delovala mi je kao šala. Moj patrljak je moja mala tajna, nešto čega se stidim i što ne pokazujem drugima".

Osnovna ideja trupe "The Crescent Beauty" je da se ljudima koji nisu amputirci pokaže do koje mere lepe mogu biti žene-amputirke, ali i da se ljudi naviknu na to da vide patrljke amputirki kao nešto sasvim normalno.

Članica trupe Liu Šumei, mlada amputirka koja je bez noge, objašnjava zašto je to važno: "Jednom sam vozila bicikl u suknji i spala mi je proteza. Ljudi su tako buljili u mene da sam se osećala kao da sam gola. Drugoj amputirki se desilo da kada je patrljkom ruke pritisnula dugme u liftu jedna žena je kriknula i istrčala iz lifta".

Ona nema desnu ruku, on je bez noge (profesionalni baletski igrači iz Kine)

O tome da su amputirke, žene kojima nedostaje neki od udova, jednako lepe kao i žene koje imaju sve udove na broju peva i jedna strofa "The Crescent Beauty" himne:

Akrotomofilija i vajarstvo

Torzo je česta vajarska forma koja ističe telesnu lepotu pa zato nije nikakva retkost u umetnosti skulpture sresti umetničku predstavu žene kojoj nedostaju svi, ili samo neki od udova.

Selma Mustajbašić bez noge (rad Marka Kvina)

Ipak, svojim primarnim interesovanjem za prikaz jedinstvene lepote realnih žena-amputirki posebno se ističe stvaralaštvo Marka Kvina, savremenog britanskog skulptora-neorealiste. Kvin nije nikakav underground umetnik, već jedan od najpriznatijih britanskih vajara današnjice. Nedavno je njegova skulputra Alison Laper, kongenitalne amputirke prikazane sasvim nage, u osmom mesecu trudnoće, postavljena na Trafalgar skveru u Londonu.

Kvinovi modeli su uvek realne amputirke, od onih medijski poznatih poput britanske četvorostruke amputirke Helen Smit, pa do anonimne devojke bez leve ruke do ramena koju prikazuje nagu dok se ljubi. Jedan od modela za Kvinove skulpture bila je i lepa jugoslovenska amputirka Selma Mustajbašić, devojka kojoj je desna noga amputirana iznad kolena.

Akrotomofilija i pozorište

U pozorišnoj umetnosti bilo je više predstava u kojima su nastupale amputirke, ali svakako posebno mesto, kada je o divljenju lepoti različitosti žena sa amputacijom reč, ima stvaralaštvo modernog ruskog pozorišnog reditelja Andreja Žoldaka. U intervjuju listu "Izvestija", na primedbu novinara da je negde izjavio kako je u prethodnom životu možda bio žena bez ruke ili bez noge, Žoldak kaže: "Mene prati tema jednonogih žena. U mom Hamletu se pojavljivala jednonoga žena, u mom Otelu je bila jednonoga Dezdemona. U mom sledećem projektu biće mnogo jednonogih žena".

Akrotomofilija i umetnička fotografija

Žena s patrljkom noge (Gerhard Aba)

Više etabliranih umetničkih fotografa okušalo se i u serijama čija je tema bila lepota amputirki. Svakako su tu najpoznatije serije fotografija Erika Krola, na kojima se pojavljuje jednonoga Kimberli Ostin (koja je i sama priznat, akademski obrazovan, umetnički fotograf). Krol je u dva dokumentarna filma ovekovečio i foto-sesije na kojima su ove fotografije snimljene.

Od poznatijih umetničkih fotografa, akrotomofilija zauzima vrlo istaknuto mesto i u radovima koje su izlagali Jurij Solomko i Gerhard Aba, a ovu temu nije zaobišao ni legendarni Helmut Njutn.

Karakteristično za većinu ovih fotografija je da ne prikazuju svoje motive kao promociju "ružnog", već pre kao "lepotu različitog". Upravo ta karakteristika svrstava ova dela u područje akrotomofilije.

Akrotomofilija i svet reklame

Ejmi Mulins na naslovnoj strani ID-a, međunarodnog magazina za dizajn

Lepota žena-amputirki nije mimoišla ni svet reklame. Lepe amputirke nekad su se pojavljivale samo u reklamama velikih kompanija koje se bave ortopedskom protetikom. Ali u naše vreme sve je više kompanija koje se obraćaju širokoj publici a za reklamne kampanje angažuju amputirke. Tako je kompanija Adidas snimila reklamni spot za patike sa devojkom koja nosi proteze umesto nogu, a nedavno je reklamu za švedsku fabriku automobila Volvo snimila jednoruka američka surferka Betani Hamilton.

Verovatno najmarkatnija amputirka u svetu reklame je Ejmi Mulins, lepotica kojoj su još u ranom detinjstvu obe noge morale biti amputirane ispod kolena i koja je ujedno često angažovani fotomodel, manekenka, paraolimpijska atletičarka, filmska glumica (pored ostalog, igrala jednu od glavnih uloga u epizodi Five Little Pigs serije Poaro). Ona je takođe i pisac, kako knjiga za jačanje samopouzdanja, tako i onih o ženskoj lepoti... Ejmi je u više navrata, bez obzira što je invalid bez nogu, stavljana u raznim časopisima na top liste najlepših žena današnjice, a poslužila je i kao inspiracija za neke sociološke studije koje se bave postmodernim shvatanjem ženske lepote.

Akrotomofilija i muzika

Lepota amputirki nikada nije postala istaknuta tema u muzičkom stvaralaštvu, ali postoji nekoliko pesama koje je slave, poput numere "Odnonogaja devuška" ruskog rok sastava "Dr" ili američke kantri pesme "One-legged country girl".