Mlada sugrađanka bez noge

Na području bivše Jugoslavije akrotomofilija je i danas tabu tema a akrotomofili su izloženi osudi okoline i totalnom nerazumevanju, te prinuđeni da se kriju poput nekakvih izgrednika i da nikome ne obelodanjuju svoju sklonost ka amputirkama.

Domaće amputirke mahom ništa ne znaju o akrotomofiliji, najčešće ne znaju ni da ona postoji. A ako se desi da za to čuju po pravilu se povode za predrasudama odbacujući i samu pomisao da uđu u vezu sa nekim "ljubiteljem amputirki".

Medicinski establišment takođe o akrotomofiliji ćuti, mada je istina da akrotomofili mogu biti od velike pomoći u rehabilitaciji i resocijalizaciji amputirki, jer činjenica je da je mnogo akrotomofila dalo istaknut doprinos rehabilitaciji amputiraca (npr. Robert Rolf iz Kanade je jedan od glavnih konstruktora kolena C-Leg kompanije Otto Bock).

Zaista je čudno da nešto što se u većem delu civilizovanog sveta tretira kao sasvim normalna i legitimna seksualna varijacija u nas se najčešće laički posmatra kao duševna bolest i teška perverzija. U Srbiji, u kojoj su se čak i toliko osporavani homoseksualci izborili za svoju emisiju na državnom radiju, zemlji gde se visoki crkveni "dostojanstvenici" u slobodnom vremenu – mahom bez osude – bave pedofilijom, akrotomofili o emancipaciji svoje, u suštini duboko humane i visoko empatične sklonosti, mogu samo da sanjaju.

Još je čudnije to što se akrotomofilima koji se na "mala vrata" pojave u javnosti i koji ne samo da ne krše ni jedan zakon nego ne krše ni jednu moralnu normu, "normalni ljudi" obraćaju na načine koji su, bez najmanje sumnje, teška krivična dela: pretnjama ubistvom, linčom, najgorim uvredama... Ovo je razlog zbog koga akrotomofili na našim prostorima mahom skrivaju svoje sklonosti i zato je o istoriji akrotomofilije u Jugoslaviji veoma teško reći nešto određeno.

Grupa "Baneta Tačke"

Po ono malo podataka koji su poznati, prvi put je akrotomofilija javno u nas promovisana u grupi Baneta Tačke na beogradskom BBS-u Sezam. Ova grupa je odavno ugašena. Ova prva javna promocija jedne legitimne seksualne preferencije kakva je akrotomofilija nije naišla na razumevanje okoline, i to se desilo u jednoj "kulturnoj i prosvećenoj" sredini, kakvom sebe smatra Sezamov forum. Verovatno i zato kasnije nije bilo novih pokušaja da se o akrotomofiliji u nas javno progovori neka reč.

Forumi "opšte prakse"

O akrotomofiliji se, tu i tamo, govorilo i kasnije na raznim diskusionim forumima opšteg tipa. Najčešće je tema ovih rasprava bio sajt-lični oglas Tražim devojku bez noge. Većina komentara koji su se pojavili slobodno se mogu svrstati u egzemplare beznadežnog primitivizma, gluposti i zatucanosti srpske sredine. A u pozadini svega jedva se skrivala naša totalna netolerancija prema svakoj različitosti i nesposobnost da prihvatimo i poštujemo išta što odudara od navika našeg memljivog sokaka. Ta netolerancija najčešće je, u suštini, bila izraz ovdašnjeg primitivnog gnušanja i gađenja prema telesnim invalidima – naročito prema invalidnim ženama – a ponajmanje šok sadržajem sajta koji je "komentarisan" (i koji većina "komentatora" nije ni pročitala, a kamoli razmislila o onome što tu piše). Bukvalno jedini izuzetak predstavlja nekoliko komentara na ženskom forumu Ana.

Yu-Devotee

Home Page Yu-Devotee grupe

Početkom 2000. godine osnovana je Yahoo grupa Yu-Devotee, koja je i danas aktivna, mada mnogo manje nego ranije. Ova grupa okuplja akrotomofile sa područja cele bivše Jugoslavije, ali od početka je imala i pretenziju da okupi i amputirke sa ovog prostora. Amputirke nisu pokazale entuzijazam da učestvuju u ovakvom projektu, a vremenom su se i "ljubitelji amputirki" mahom ućutali.

Verovatno najvažniji razlog zbog koga je grupa Yu-Devotee izgubila dah treba tražiti u razočarenju članova grupe. Jednostavno, shvatili su da ovdašnja sredina ne prihvata njihovu sklonost. Štaviše, da tu sklonost ne prihvataju ni ovdašnje žene-amputirke, koje i same mahom dele predrasude sredine prema invalidima, mazohistički te predrasude primenjujući same na sebe.

U okviru rada grupe Yu-Devotee nešto kasnije je osnovan i Yu-Devotee sajt sa fotografijama žena-amputirki sa područja bivše Jugoslavije. Iz tehničkih razloga ovaj sajt više ne postoji.

Interesantno je da su članovi Yu-Devotee grupe odlučili da za ženu kojoj je urađena amputacija ne koriste reč "amputirka" nego "amputesa", jer misle da je ova druga reč mnogo lepša i nežnija.

Tražim devojku bez noge

Koliko je nama poznato, na srpskom/hrvatskom govornom području postoji samo još jedan sajt posvećen akrotomofiliji, to je, već spominjani, sajt Tražim devojku bez noge. Mada je reč o nekoj vrsti ličnog oglasa, ovaj sajt je veoma informativan, donosi mnogo prevoda važnih tekstova i svojevrsna je dopuna ovog sajta.

Perspektive?

Ana Sršen je plivačica bez noge

Kad živite u Srbiji stičete utisak da u toj zemlji bezmalo nema invalida-amputiraca. A svi znamo da su iza nas dugogodišnji ratovi koji su proizveli mnogo žena-amputirki. Da smo prošli kroz bedu, sankcije i nestašice lekova zbog kojih je mnogim devojkama morala biti amputirana noga ili ruka, koja bi inače mogla biti spasena. U našem zdravstvu je danas praktično nerešena nabavka veštačkih udova a žene-amputirke po pravilu nemaju novca da nabave savremene proteze. Rečju, žene-amputirke ne srećemo ne zato što ih nema, nego zato što su povučene i u depresiji, zato što nemaju proteze, zato što je i zdravim ljudima bezmalo nemoguće kretanje po Beogradu, a kamoli amputircima bez noge...

Emancipacija akrotomofila i emancipacija žena-amputirki – to je u Srbiji jedan te isti proces. Preferencija akrotomofila biće poštovana tek onda kada i žene-amputirke budu bile poštovane, a žene-amputirke počeće da prihvataju akrotomofile tek onda kad budu do kraja prihvatile same sebe i svoju invalidnost. Borba akrotomofila za svoja prava ujedno je i borba za prava i emancipaciju žena-amputirki. Ova borba biće unapred osuđena na propast – i za akrotomofile i za amputirke – ne budu li i same žene-amputirke shvatile da tako stoje stvari, ali da se i same moraju izboriti za sopstvenu emancipaciju i dostojanstven život.